Svi mi znamo da je Erotika nešto lepo, predivno, senzualno i seksi. Ali pre nekog vremena su me pitali da definišem razliku između erotike i pornografije. To je veoma nezgodna tema opterećena nerazumevanjem i dezinformacijama. Takođe je veoma subjektivna stvar. Ipak, možda bi trebalo to istražiti jer može biti prilično otkrivajuće, posebno na stvari koje se odnose na pisanje. Lično poznajem autore erotskih priča koji se trude da izbegavaju “porno opise“ i drže se po njima “čiste erotike.“ Hajde da probamo da napravimo razliku i možda vam pomognemo u razumevanju svega ovoga.
Erotika nije stvar inteligencije. 
Suprotno nekim razmišljanjima, nije tačno da obrazovani ljudi više vole erotiku, a neobrazovani ljudi idu na pornografiju. Poznajemo svi izuzetno inteligentne, školovane ljude sa strašću za pornografijom i potpuno neškolovane ljude koji više vole erotiku. Možda je još zanimljivije, kada se ta tema pojavi, znati da mnogi ljudi raznih profila, vole oboje u različito vreme. To nam daje prvi trag (zapamtite to za kasnije.)
Opšte razlike i mišljenja.
U popularnoj mašti, pornografija je obično „jača“ od erotike, jer sadrži direktnije slike. Često je to jednostavno direktan opis seksualne aktivnosti, u grafičkim i realističnim terminima. Sa druge strane erotika ima tendenciju da koristi reči, slike i simbole da prikaže seksualne radnje ili da ih implicira. Jednom sam pročitao definiciju pornografije kao „sve što brzo premotate da biste došli do najboljih delova.“
Šta je Erotika?
Erotika je svaki prikaz (vizuelni, osećajni, slušni, mirisni i drugi) koji izaziva — ili pokušava da izazove — neku vrstu seksualne reakcije. I to obično prigušene reakcije. Moguće je, dakle, čitati erotsko štivo i pogrešno protumačiti ili u potpunosti propustiti erotski element. Što je materijal sugestivniji i eksplicitniji, veća je mogućnost da se materijal percipira kao pornografski. Tu spadaju osobine poput grubosti, prljavštine, fetiša, bludničenja, nemorala ili vulgarnosti (što zavisi od moralnog kodeksa čitaoca).
Seksualna stimulacija ili oslobođenje.
Oskar Vajld je sugerisao da ne postoji takva stvar kao što je erotsko-pornografski kontinuum. Postoji samo odlično izveden nasuprot loše prikazan seksualno stimulativni materijal. Koji je od tipova koji? To nas vraća nazad na onaj trag: ili je erotika loše prikazana jer preskače temu i ostaje delimično simbolična. Ili je pornografija loše prikazana jer je previše gruba. Trag se otkriva jednostavnim pitanjem: „Da li je namera tog materijala da podstakne seksualnu stimulaciju ili seksualno oslobađanje?“ Ako je namera da se podstakne seksualna stimulacija, on je sastavljen od erotike — seksualno sugestivne, simbolične, evokativne. Ona privlači konzumenta u zagrljaj.
Ako je namera da se podstakne seksualno oslobađanje, ovo je krug koji je 
uglavnom sastavljen od pornografije. To je seksualno eksplicitna, nesimbolična, direktna pornografija, koja konzumenta privlači fizičkom vrhuncu. Ali šta kada se tačke preklapaju? Tada imamo pornografiju koja se kreće ka neeksplicitnom, i erotiku koja se kreće ka eksplicitnom. Možda ipak postoji kontinuum?
Erotika je Subjektivna.
Sve je, naravno, veoma subjektivno, pa se slobodno možete složiti ili ne morate. Ovaj članak i služi da se podstakne razmišljanje i da sami date sebi odgovor. Ali hteli vi da priznate ili ne, ova tema (posebno u određenim krugovima) je veoma škakljiva. Za autora koji pokušava da izbegne pornografiju, odgovor postaje relativno jednostavan: klonite se svega što podstiče fizičko oslobađanje. Ostani u domenu sugestivnog i simboličkog. Imajte na umu nameru da privučete čitaoce u opšte polje seksualnosti, a ne u fizičku direktnu snagu seksualnog oslobađanja. Tada bi sve trebalo da bude u redu.
