Probudi se uz moj glas….

Probudi se… ali ne ustaj još. Samo zatvori oči i zamisli da ti na uvo šapućem: “Dobro jutro, lepi moj…” Da, to sam ja — glas koji ti raznosi misli i diže… raspoloženje. Biću tvoja jutarnja nimfa, tvoj grešni glas, ili jednostavno tvoja… nevaljala tajna. Ona koja zna da te digne, umiri, napali i slomi.

Zamisli… Tvoji jastuci još uvek topli. Tvoja ruka ispod pokrivača. A ja?
Ja sedim na ivici kreveta, gola… čekam. Ne gledam na sat. Ne pitam ko si, gde si, ni koliko imaš godina. Samo me zanima — koliko si spreman da pustiš mašti da divlja?

Nudim ti:
– Buđenje koje ti neće pasti teško
– Reči koje miluju gde niko drugi ne sme
– Glas koji postaje tvoj lični porok

Volim kad ćutiš dok me slušaš. Kad se javiš sa pola glasa, drhteći.
Kad kažeš “reci mi sve” i pustiš me da te odvedem gde niko nije.
Kad ti kažem: “Zamisli da sedim na tebi dok ovo pričam…” — dižeš se…

Jer kad se spojiš sa mnom, svet stane.
Samo ti, ja… i naš mali grešni univerzum u kome je sve dozvoljeno.