Crvenokosa udovica

Ovo je moja priča… priča o tišini i nadi 🙂
Život mi se promenio onog dana kada sam izgubila muža. Ostala sam sama sa mladim sinom, studentom koji je moj ponos, i od tada radim dva posla kako bih mu obezbedila sve što mu treba. Dani mi prolaze u obavezama, a noći u tišini.

Naučila sam da budem jaka, da se smejem i kad mi se plače, da u svakoj situaciji pronađem zrno svetlosti. Ljudi kažu da sam mirna i vedra, i možda jesam, ali duboko u sebi često osećam prazninu koju samo bliskost može ispuniti. Kad spustim glavu na jastuk, setim se vremena kada sam bila voljena, dodira koji greje dušu. Postanem vlažna dole i dodirnem se, pomazim se… ne krijem to. Orgazam često dođe tako brzo kao da ponovo imam 19 godina 🙂

Crvenokosa sam, negujem svoj izgled, volim eleganciju. Iako sam udovica, u meni još uvek gori toplina žene koja ima svoje nagone, fantazije, perverzne želje. Možda negde postoji neko ko će prepoznati tu energiju 🙂